05.-07.08.2016. GORSKI KOTAR, Tuk, pl.dom „Bijele stijene“

05.-07.08.2016. GORSKI KOTAR, Tuk, pl.dom „Bijele stijene“

Jedan od izleta na koji idem zbog društva i druženja. Neki se pitaju zašto dolazimo na izlet a onda ne hodamo, a kartamo, kuhamo, ostajemo do ranih sati budni uz priče, ples i pjesme za dušu. Pa da uvodno kažem, to nije ništa neobično  niti zabrinjavajuće, kada budete 20-ak godina planinar i bar 5 puta na  Kuli, sa jednom ekipom, odgovor će doći sam.

Nas četrdesetak, s četvrtka na petak, krenemo na trodnevni izlet u Gorski Kotar. Pola mladih pola starih, svako po zadatku. Jedni hodati, jedni raditi. Kada Mitar organizira izlet onda je tako. Hoću li ga ikada odgovoriti polaska u ponoć, neću, znam. U Tuku u cik zore budimo domarku, budimo lokalnog vodiča, a mi svi spavamo na nogama, ili kako bi rekli neki od nas, „uvijek čekamo trajekt“,  tko treba znat, znat će.

Kažu biti će loše vrijeme za vikend, naročito u subotu, a to je naš udarni dan za hodanje, Mitar predlaže da se taj program odradi danas. Svi se slažu, vodiči također i bi tako. Poznato nam je da je Mitar organizator izleta ali da ne hoda zbog zdravlja, vodič je Đekić. Kada Đekić vodi onda je to briga kao za malu djecu. Da ih malo zbunimo Jamnica nam je napravila kostime za „Teletabise“, a neki zaneseni video  igricama mislili su da smo „Pokemoni“, a da mislimo ozbiljno Ljiljica je sašila pregače, kravate i kape kuharu Tomi i pomoćnicima njegovim.

Kako je odlučeno da se danas hoda sutrašnji plan, pokret je bio čim smo se smjestili u sobe. Ja u šestkrevetnoj, tri dolje, tri gore. Da mi je znati Mitre kako si mislio da se tri popnu na krevet na kat. Srećom, Jamnica se „snašla“ za ljestve.

Od Begovog Razdolja za neke „Razdoblja„, hodači odoše na nekih 9 sati hodanja, taman do večere u 18 h. Otišlo ih je mislim 27,  ima nas 42. Mi koji smo ostali, ostali smo u kafić-restoranu Planinski raj i bili kao u raju, jer te štrudle od borovnice rajskog  su okusa.

Poslije se odvezemo do Mrkoplja, a dalje pješke, nekih 4  km. Krasna  bi to bila šetnja  da nije „zvizdan „. Malo smo kartali, odmarali, onda nas nekoliko krenemo i hodati. Išli smo do Matić poljane.  Tu sretnemo naše hodače pa svi na večeru.  Za  večeru neki gulaš i kupus salata, sve pada u zaborav kada se sjetim koju nam je Rada juhu skuhala. Vratila nas je u  život.

Odhodala se danas Bjelolasica, najviši vrh Kula, Jančarica, Mrcilište, Matić Poljana, do doma u Tuku. Hodalo i dvoje Legosa, Roko i Jure.

Poslije doručka, u subotu hodači pokret, a kuhar Tomo i mi pomagači, obučemo svoje odore, što kuharske što teletabise. Ja teletabis, Jamnićka isto, a dva teletabisa odoše hodati, treći teletabis Tajči, a četvrti je jako odgovoran, Đekić. Ne nam što smo radili, ali vrijeme nam  proletilo. Došao nam je u posjetu iz Mrkoplja Brana Blažević. Svi planinari znaju toga 96 godina starog, aktivnog planinara. Čim je čuo da smo u  Tuku, evo ga. Čobanac se polako kuha, pripremamo i ražnjiće, glazba svira, a mi presretni što su se prognozeri  vremena zeznuli. Dok se priprema večera, tko je htio mogao je ići u špilju Lokvarku i park Golubinjak. Otišlo ih je, mislim, 22 ili 23. Dogovor je da je večera u 19 h. Sve spremno, a njih nema. Pomalo postajemo nervozni, dali smo si truda, a imali smo i pripremljen program. Nazvali smo grupu, a oni se kupaju na Lokvarskom jezeru. Po mom mišljenju nije bilo fer.  Mi počinjemo sa večerom u 19 i 30 h, grupa stiže  u 20 sati, večeraju, ali atmosfera je nekako napeta. Pitam se samo, zar je bilo teško reći, oprostite kupali smo se, baš nam je bilo super i zato kasnimo, a mi bi malo  morogali i sve bi završilo smjehom. Na kraju je i bilo tako. Teletabisi su podigli atmosferu, kada je Tajči uletila u svom kostimu, original teletabis, ma tko se još sjeća nesporazuma. Čobanac  je bio predobar. Sutra idemo na kupanje, nismo ograničeni ničim, zabava može početi. Ali neke od ne znam čega zaboli stomak, ja htjedoh ponuditi gastal, Rada me preduhitri i kaže da je za stomak odličan pelinkovac. Tako to krene. Tomo se zabrinuo da nije od čobanca, a onda samo vrlo, vrlo mali broj, moglo bi se reći par, treba pelinkovac, a ostali piju tko šta ima i svima dobro, čak šta više, odlično. Samo još ovo o pelinkovcu pa neću više, nije mi jasno, možda netko pojasni, kažu  boli te stomak, piješ pelinkovac, a glava te ne boli. Sada sam u dilemi šta liječi pelinkovac. D.J. Mitar danas je u elementu pa smo i mi. Plešu i oni koji nikad nisu, piju pivo oni koji nikad nisu, cigareta kod onih koji nikad nisu, šta je u ovom zraku. Ovi naši mladi gledaju, da mi je znati što misle, a u stvari znam, nisam ni ja mislila drugačije, a ni vi. Polako jedan po jedan odlazi na spavanje, ostaje nas samo nekoliko, nema iznenađenja, osim malo Jamnica, dugo je ostala. Kada smo skoro nastavili niz smrznutih partizana na Matić poljani, Vesna se sjeti da imamo deke u domu. Sada je lako ,zamotani u deke pjevamo…čekati zoru…Lagala sam kada sam rekla, bez iznenađenja, ipak me je jedno sjedenje iznenadilo. Meni je sve to bilo smješno pa sam stalno bila pod „šuti“ ne čujem pjesmu. I dok tako meni dvadesetak puta kaže šuti, prođe pjesma, i tko je sada kriv. Sreća nisam se samo ja bila kriva i Jamnica se smijala. Sve na stranu, mi smo dan završili ili započeli sa…. čekati zoru…

Nedjelja, kažu krećemo u pola 10. Koji me je vrag tjerao da pjevam. Uspijem se nekako spakirati, nisu ni drugi bolji, bar u mojoj sobi i ako su prespavani.

Promjena plana, još bolje, na kupanje ćemo u Dramalj. Koja gužva, mrzim kada ne mogu proći kroz plažu, a da ne gazim po ručnicima. Bilo je prevruće, tako da mi je moja haljinica dobro došla. U planinarskom domu imali smo i jakne, a sada vidim haljinice, kratke hlačice. Tri po podne, krećemo za Osijek. Vozi Branimir pa po navici morogamo i komentiramo, naročito o klimi i glazbi, a sve je u redu.

Stižemo u Osijek na vrijeme, živi, zdravi i čitavi.

Kada bih trebala u jednoj rečenici opisati ovaj izlet, citirala bih Jamnićku, jedan od boljih izleta. Ako se čudite, ovo je društveni izlet, za druženje, dovoljno hodanja. I takvi nam izleti trebaju da se druže i mladi i stariji planinari, jer to je i smisao planinarskih društava.

To je, naravno, moje mišljenje.

Hvala vam za ova 3 prekrasna dana.  Pozdrav do nekog sličnog druženja.

U Osijeku, 09.08.2016..god.

Angelina