Planinari na Ušću (Drave u Dunav); 18.-19.08.2018.
PLANINARI NA UŠĆU (Drave u Dunav) 18.-19.08.2018.god.
Ne bih ja ovu priču pisala za širi krug planinara da nas je bilo manje od 10. Ali kako svako od planinara čim se makne iz Osijeka objavi na stranici da je grupa planinara bila tamo i tamo, bez obzira da li je izlet u planu i programu za tekuću godinu, tako sam i je odlučila objaviti ovaj naš planinarski izlet, polu logorovanje na ušću. Bilo nas je 11, svi planinari Bršljan-Jankovca, ali stara garda, pa nas od ovih preko 500 novih planinara skoro nitko i ne poznaje, samo da znate da smo i mi prošli mnoge vrhove koje vi sada penjete ili ćete penjati. Predlažem da gajite prijateljstva, jer to je dar koji se ne može platiti.
I tako se mi dogovorimo, a na poziv Ljiljice i Zlaje da dođemo ovaj vikend „planinariti“ na Ušće, smještaj u njihovoj vikendici i kampiranje za one „mlađe“ u šatoru u dvorištu.
Prvi dan pitanje za zdravlje, pa kupanje u Dravi, pa meza, pa opet kupanje i tako redom, do večeri, a onda disko. Ljiljica nas vodi u disko, ne znamo da tamo ima disko ali kada domaćica kaže, onda ima, osim toga smještaj je u prvom redu do vode ima „5 zvjezdica“, a možda i „6“, zašto bi nas lagali.
Spremimo se mi najbolje što smo mogli i krenemo u „disko“, vani mrkli mrak ne znamo na koju ćemo stranu kad čujemo glazbu i vidimo „lajk šou“ i čujemo glasni smjeh domaćice, naravno da je disko bio u „5 zvjezdica“ i dok smo se mi snašli dobili smo žig na ruku i ulaz u disko. Svaka čast, preveslala nas je samo tako, a pitam se ko bi od nas obukao svečanu haljinu da smo znali da je disko u vikendici, niko. Čak ni Mitar nije znao da neće biti DJ. A da znate samo koji je DJ, Slavonski radio!!! Pa ja sam se iznenadila koju dobru disko glazbu puštaju bez priče. Tako da se nismo ni nadali da ćemo u punoj eleganciji biti u disku. Toj „prijevari“ smo se smijali cijelu večer i dugo ćemo još. Etelkino domaće vino bilo je kobno za neke, a za druge brdo kolača. Sada sam u dilemi, da li je bolje biti „ pijan ili debel“, jer trećeg nema, stari nismo 😊 .
Drugi dan, nedjelja, vani kažu 100 stupnjeva, a nama baš ugodno. Plan je doručkovati pa napad na Dunav. Neki će plivati neki će se malo pridržavati za čamac, a Etelka i ja što je sigurno sigurno je, u čamac. Na ušću mulj, Dunav nizak pa su pješčani sprudovi u obliku „zlatnog rata“, da to bračani vide… 😊. Brzo smo se vratili nazad. Odmor. Prepričavanje subotnjeg pecaroškog dana. Za večeru smo jeli šta su pecaroši upecali.Mogu vam reći da su kederi bolji od girica, tako da je to odlična reklama za kontinentalni turizam, kederi kapitalci, a smuđevi i somovi bježe sa udica, glavom bez obzira, pa koji to turist ne bi volio vidjeti, a tek kako se brzo postaje ribič, nevjerojatno. Sanji je bilo potrebno samo 10 minuta da nauči kako se hvata „ovoliki“ keder, a Tomi i Zlaji veteranima ribolova, još mane da je nauče kako somovi, smuđevi, štuke i ostalo, bježi sa udice. Ivana je izronila školjku, nije bilo za sve, pa ju je vratila u Dravu.
Rika jelena nas je budila umjesto pijetla.
Kako svi po povratku sa planine svrate malo na more i mi smo osjetili taj „štih“, za ručak smo imali skuše na žaru, kapitalce, iz kašete nisu mogli pobjeći, a i kuda bi na ovu vrućinu, u ledu im je puno bolje. Salata svakakvih, o kolačima sam već pričala. Mi smo stara garda, generacija koja je odrasla uz Balaševićevu „ al’ se nekad dobro jelo„ baš, kažem ja.
I tako malo po malo vrijeme prolazi, još lubenica, pa pranje u Dravi, kako smo se sjetili djetinjstva dok smo jeli lubenicu, jedini smo se u Dravi mogli oprati. 😊.
Razlaz, do slijedećeg izleta, sada je red da bude po Planu izleta, Cres-Lošilj, Osorčica.
U Osijeku, 20.08.2018.god. Angelina