Pjesma planinara – Planinarska
Kad’ sunašce greben preskoči
I obasja čitav kraj
Na uže se navezujem
U stjeni je moj raj.
I zveči, zveči kladivo
U stijeni zvoni klin
A uže klizi nečujno
Kroz čvrsti karabin.
Kad partner ti gubi visinu
I ostaneš visit na klinu
Kad’ šupak se stisne na blendu 22
I tad uživam ja.
Sad zbogom bregovi
I stijene oko nas
Jer mi ćemo se vratiti
I posjetiti vas.
Vratit ćemo se vratiti
Kad’ dođe mjesec maj
Kad’ livade se zazelene
I grane sunčev sjaj.
A ponekad pođem s tugom
U stijene i grebene te
Da mrtvog druga iznesemo
I nastavimo njegove sne.
