Priča za Šucu…

PRIČA ZA ŠUCU , 21/22.05.2016.god., DARUVAR

Po tko zna koji puta kažem lijepa planinarska priča, druženje…, prijateljstvo koje  nas sve dodiruje i spaja. Takvu jednu priču vam želim ispričati. Ima nas u Bršljan Jankovcu koji smo puno puno puta bili gosti planinarskog društva Petrov vrh iz Daruvara. Tako smo  upoznali Šucu, zbog kojega smo ovaj vikend u Daruvaru. Ne znam mu u stvari ni pravo ime i prezime, on je jednostavno Šuco, u civilu veterinar, a u planinama pravi planinar. E sada, ono u civilu je ostavio, otišao u zasluženu mirovinu i taj događaj želi podijeliti sa prijateljima. Među njima sam i ja, odnosno nas četrdesetak  jankovčana. Predivan osjećaj, želim ga svakome.

Stara ekipa je tu, vodi Mitar, vozi Branimir, a ni Fury to ne propušta. Na Petrovom Vrhu nas dočekaju Šuco, Sliva, Feliks, Soni, Pavle …, stara ekipa. Nedostaje samo domar Milivoj koji je na nama „trenirao strogoću“, a mi smo ga davno prokužili i glumili da ga se bojimo, sve dok nam nije priznao da nas voli, donio je stari gramofon i ploče i samo za nas puštao predivnu glazbu. Bolestan je, pozdravljamo ga. Dom je čist, stolnjaci uštirkani kao da ih je Nada blagajnica štirkala.

U pečenjarnici se peče janje, pilići, kuha čobanac, prasetina  već gotova.  Mi ostavimo stvari,  zasučemo rukave i šta treba pomoći. Skoro sve je gotovo, ali i mi smo domaći moramo naći posla. Našli smo,  pranje stolova, metenje, glazba, pivo, vino, rakija, serviranje itd., a poslije  pranje suđa …, kao i uvijek, gdje god da smo.

Živa glazba, „dečki“ sviraju ,  a komentari su  im za 100. Svi smo raspjevani, a  onda i rasplakani. Mitar u ime svih zahvali na prijateljstvu i preda Šuci  poklon, stolicu za ljuljanje, dekicu i butelju vina, dodatak uz Šucinu lulu. Šuco je zahvalio svima koji su došli i  progutao sve knedle iz čobanca, a mislim da je svako pustio bar jednu suzu, ako nije ja sam  za njega.

Da razbistrimo glave od silnih emocija, čitaj kako hoćeš, nas  nekoliko idemo na Petrov Vrh. Nije to neka visina ali u štiklama 7cm nije ni malo, pokušam objasniti Josipi, ali ona ide. Ide na svoju odgovornost. Uspjela je bez problema. Nije ovo za pričati, ali eto, ima i takvih. Neki su bistrili glave prije fešte u bazenima.  To mi tek nije jasno, valjda znaju šta rade.  Skoro  smo svi bili dobri. Ne tražite da se kunem, možda nisam dobro vidjela, pa eto vraga.

I tako do ponoći, pa do jedan i do dva  sata, tko bi znao. A neću vam ni kazati. To će reći oni koji cinkaju.

Nedjelja u jutro ustajanje, dovlačimo se sa lončićima kave  na terasu, sunce, šuma…uživamo.  Đekić vrbuje za hodanje.  Tajči traži stazu za oko 2  sata hoda.  Sliva ima rješenje, preko livade,  spust, pa desno do ceste i onda cestom do doma. Ide nas sedmoro. Vodi nas Sale.  Bravo Sliva, točno 2 sata.

Ručak, opet meso, čobanac prokisnuo, nije  u frižideru. Propust.  Ne smeta. Oko 13 h krenemo, mislimo da smo krenuli, Vesna viče Mirjana ostavila trenerku, dobila ju je u Daruvaru. Ima vrlo poduzetu kolegicu, blago njoj.  Daruvar pod Slivinim vodstvom. Zanimao me Slivin komentar na grudi „Gole Maje“ u parku, bolje rečeno, tko će biti žrtva hladnih grudi. Opet Ljilja, ali druga. Kraj te gole Maje ja završih skoro u zatvoru, jer za kaznu od 3.500 kn nemam. Bilo je  ovako, obilazak grada me baš umorio. Nas 6 iz grupe odemo sjesti u park kraj gole Maje, a ja  žedna, Rančo mi doda bocu mineralne i ja popijem par gutljaja, naslonim se na Jamnicu i legnem na klupu, dok čekamo grupu. Za koju  minutu stiže „sekjuriti“. Šta radite, to se ne smije, kazna…a ja slušam i ne vjerujem, jedva se  snađem i skrušeno kažem,  oprostite. On samo slegne ramenima i ode. Nemam komentar, ali pouku imam, ne izlazi iz birtije u Daruvaru, tamo možeš spavati i pod stolom, čitaj klupom, džaba. Ni sada mi nije jasno…gdje baš mene da takvo nešto snađe, ovo je priča i za suze i za smjeh…, nije mi bilo do smjeha. Fala Bogu hladna glava, prije toga smo Ljiljica, Duca i ja bile na sladoledu . Pojela sam 4 kugle sladoleda, ne znam kako bi Duca prošla,nije jela sladoled, a stalno je kukala da joj je vruće.

Svi su se zabavljali na tu temu, ali ima neke koristi od toga, ako kasanim bus neće bez mene, prvo će me tražiti u pritvoru, a ja mogu kuda hoću.  Sonja mi je napisala pjesmu, nije znala za klupu u parku pa sam morala nadopuniti…ako Sonja tako kaže, pretpostavimo da  ne laže, a i diva nije prava ako u daruvarskom parku na klupi ne spava.

Žao mi je Šuco , ovo je trebao biti samo tvoja priča, ali morala sam i ovo dodati.

Na kraju, samo jedno veliko HVALA Šuci.

U Osijeku, 25.05.2016.god.

Angelina